Како ефикасно учити: 10 техника проверених у прегледу 399 студија

Референтни преглед који су 2013. објавили John Dunlosky и четири колеге рангирао је десет техника учења на основу 399 пописаних студија. Највишу оцену добиле су само две: самопровера, која одговор извлачи из памћења, и размакнуто учење, које серије распоређује на више дана. Поновно читање и подвлачење, две праксе које ученици најчешће наводе у анкетама, не побољшавају резултат поуздано.

Извештај из 2013: две технике на врху

Преглед носи наслов „Improving Students’ Learning With Effective Learning Techniques”. Потписали су га John Dunlosky и четири коаутора, а објављен је у часопису Psychological Science in the Public Interest у јануару 2013. У њему је размотрено 10 техника, од поновног читања до самопровере. Избор се заснива на томе колико су користи опште, од једне публике до друге и од једног садржаја до другог.

Gregory Donoghue и John Hattie преузели су базу овог прегледа у метаанализи коју је 2021. објавио Frontiers in Education: 399 референцираних студија, од којих је 242 квантитативно употребљиво. Корпус обухвата укупно 1 619 ефеката на 169 179 учесника. Општи просек достиже d = 0,56. Размакнуто учење предводи свих десет техника (d = 0,85), испред самопровере (d = 0,74).

Поредак аутора прати овај редослед. Две технике добијају оцену високе корисности: самопровера и размакнуто учење. Пет техника сврстано је у ниску корисност, међу њима поновно читање и подвлачење. У синтези из 2021. подвлачење и резимирање имају два најслабија ефекта у таблици.

Самопровера: јаз који расте са одлагањем

Самопровера значи да се одговор извлачи из памћења: одговорити на питање, изрецитовати лекцију, урадити задатак без решења. Henry Roediger и Jeffrey Karpicke упоредили су два режима учења на научним текстовима: поновно читање одломка или записивање свега чега се сећате, без исправке (Psychological Science, 2006).

Пет минута после учења, поновно читање је имало благу предност: 81 % присећања према 75 %. Два дана касније, поредак се окренуо (68 % према 54 %), а предност самопровере одржала се и после недељу дана (56 % према 42 %).

Извештај из 2013. даје самопровери високу корисност, на основу ефеката добијених код ученика различитих узраста и нивоа. Он бележи и једну практичну појединост: самопровера са исправком грешака даје боље резултате од саме самопровере, а њена предност над поновним читањем оцењена је као „изузетно стабилна”.

Размакнуто учење: исти посао, боље распоређен

Размакнуто учење распоређује исту количину рада на серије раздвојене данима. Збијено учење концентрише га у један блок, као у учењу пред сам испит.

Четири метаанализе које су пописали Donoghue и Hattie обухватају око 300 студија поређења размакнутог и збијеног учења, са просечним ефектом од 0,60. У математици, експеримент Doug Rohrer и Kelli Taylor (Applied Cognitive Psychology, 2006) распоредио је 10 задатака на две серије у размаку од недељу дана, док је друга група истих 10 задатака радила у једној серији. После недеље дана обе групе су биле сличне; после четири недеље, размакнута група достигла је 64 % успешности према 32 %, без иједног додатног задатка.

Комбинација две победничке технике има име: узастопно поновно учење. Реч је о томе да се садржај призива док се не савлада, а затим да се на њега враћа у размакнутим серијама. У експериментима Katherine Rawson и њених колега (Journal of Experimental Psychology: Applied, 2018), уз једнак број призивања, елементи распоређени на три размакнуте серије држали су се на 68 % после недељу дана, према 26 % када су три призивања била збијена у једну серију.

Поновно читање и подвлачење: два омиљена метода

У анкетама које цитира извештај из 2013, поновно читање и подвлачење предводе методе које ученици наводе да користе. Обе се налазе међу пет техника сврстаних у ниску корисност.

Поновно читање чини текст познатим, а та познатост храни самопоуздање. У експериментима Roediger и Karpicke, студенти који су поново читали предвиђали су бољи успех од оних који су се тестирали; недељу дана касније, стварни резултат био је обрнут. Синтеза из 2021. бележи и нежељени ефекат подвлачења: оно може да омета способност извођења закључака, а његов допринос резултату остаје слаб.

Шта могу да промене час и кућа

Извештај из 2013. наводи директне примене за наставу. Час може да почне кратким тестом са исправком, о кључним идејама претходног часа. Важни појмови се понављају кроз више серија. За задатке, распоређивање не тражи додатне проблеме: свака серија задржава задатке тог дана, а подсетници истог типа враћају се у следећим серијама (Rohrer и Taylor, 2006).

Код куће се преносе исте полуге: питања која траже да се одговор произведе, уз тренутну исправку; термини за учење фиксирани на више дана. За процену онога што је научено, одложени тест остаје референца (Roediger и Karpicke, 2006).

Stella: квизови у лекцијама, низ дана

Stella је апликација за учење намењена деци од 4 до 17 година и њиховим родитељима. У зависности од узраста, садржај мења облик: аудио за узраст 4-6, кратке лекције после тога.

Пут учења преузима две технике које извештај из 2013. ставља на врх. Када се лекција заврши, квиз са исправком тражи да се одговор извуче из памћења, као у самопровери из студија. Низ дана, пак, броји дане када је завршена бар једна лекција: напредак се распоређује током недеља.

Резултати се приказују после сваког квиза, а сваки курс се затвара завршним квизом. Контролна табла даје родитељима целокупан преглед, а лични подаци остају на уређају. Налози за млађе од 13 година захтевају родитељску сагласност, у складу са COPPA.